• 10 Dec, 2020

Десетог децембра 1961. године, један од највећих босанскохерцеговачких писаца Иво Андрић, добио је Нобелову награду за роман "На Дрини ћуприја".

Био је први човјек са простора бивше Југославије који је добио Нобелову награду за књижевност, преноси Historija.ba.

Свечана додјела награда одржана је у Штокхолму (Стоцкхолму), у дворани Концертне палате шведске академије. А ово највеће свјетско признање Андрићу је додијелио др. Андерс Естерлинг (Естерллинг), члан Академије.

Андрићев говор на свечаној додјели који је назвао "О причи и причању.

"Моја домовина је заиста мала земља међу свјетовима, како је рекао један наш писац, и то је земља која у брзим етапама, по цијену великих жртава и изузетних напора, настоји да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка прошлост ускратила. Својим признањем ви сте бацили сноп свјетлости на књижевност те земље и тако привукли пажњу свијета на њене културне напоре и то управо у вријеме кад је наша књижевност низом нових имена и оригиналних дјела почела да продире у свијет, у оправданој тежњи да свјетској књижевности и она да свој одговарајући прилог. Ваше признање једном од књижевника те земље значи несумњиво охрабрење том продирању. Стога нас оно обавезује на захвалност, и ја сам сретан што вам у овом моменту и са овог мјеста, не само у своје име него и у име књижевности којој припадам, могу ту захвалност једноставно, али искрено да изразим.

Није уопште толико важно да ли један приповједач описује садашњост или прошлост или се смјело залијеће у будућност; оно што је при том главно, то је дух којим је надахнута његова прича, она основна порука коју људима казује његово дјело. А, о томе, наравно, нема и не може бити прописа ни правила. Свако прича своју причу по својој унутрашњој потреби, по мјери својих наслијеђених или стечених склоности и схватања и снази својих изражајних могућности; свако сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуштено је, мислим, на крају пожељети да прича коју данашњи приповједач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа."

Награду коју је добио одлучио је поклонити за унапређење босанскохерцеговачког библиотекарства.

У писму које је 17. маја 1962. године упутио Савјету за културу Босне и Херцеговине он је написао:

"Желим да обавијестим Савјет за културу НР Босне и Херцеговине да сам одлучио да Народној Републици Босни и Херцеговини поклоним педесет процената  износа примљеног на име Нобелове награде. Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине."

Неколико година касније Андрић је поклонио и остатак новца за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Podijeli: